Psihologija

Kurs iz psihologije koncipiran je kao konstantna provera znanja kako bi polaznici bili u potpunosti pripremljeni za test znanja koji ih očekuje na prijemnom ispitu. Pripremna nastava nije organizovana u vidu klasičnih predavanja. Mnogo korisniji i efikasniji način rada za ovu svrhu jeste onaj u kome se polaznici kod kuće spremaju (prelazeći određene lekcije), a na pripremnoj nastavi se njihovo znanje proverava kroz pitanja kakava se očekuju na prijemnom ispitu.

PROGRAM

Na uvodnom času polaznici se upoznaju sa tipovima pitanja na prijemnom ispitu, strategijama odgovaranja na ta pitanja i mogućim "zamkama" koje pojedina pitanja nose budući da pitanja na prijemnom retko zahtevaju samo puku reprodukciju.

Literatura za kurs iz psihologije je knjiga Ljubomira Žiropađe pod nazivom "Uvod u psihologiju". Tokom pripremne nastave obrađuje se svih dvanaest oblasti iz nje, a to su:

  • Predmet, grane i metode psihologije
  • Organske osnove psihičkog života
  • Opažanje
  • Učenje
  • Pamćenje i zaboravljanje
  • Mišljenje
  • Inteligencija
  • Emocije, temperamnt i stres
  • Motivi
  • Pojedinac u društvenoj situaciji
  • Ličnost
  • Mentalni poremećaji

Nastava je osmišljena tako da polaznici imaju maskimalan dobitak od nje. To podrazumeva da se oni temeljno pripremaju za svaki čas, učeći zadatu lekciju ili deo oblasti, i da potom njihovo znanje biva detaljno provereno. Na časovima pripremne nastave znanje polaznika se testira, dopunjuje i sistematizuje. Predavač proverava razumevanje pređene oblasti od strane polaznika postavljajući različita pitanja, kakva će sresti na prijemnom ispitu. On sistematizuje znanja polaznika komentarišući njihove odgovore i dajući im detaljnu povratnu informaciju o tome šta je dobro u njihovim odgovorima, šta treba dodati i specifikovati, i koriguje ono što nije bilo zadovoljavajuće.

Na svakom času predavač ističe ključne koncepte, stručne izraze, vodeće teorije i najznačajnije naučnike. Pored toga on posebno pojašnjava i primerima ilustruje delove lekcije ili oblasti koji su kompleksni i sa kojima polaznici imaju poteškoće.

Poslednji časovi predviđeni su za simuliranje situacije prijemnog ispita. Na njima polaznici rešavaju testove znanja. Nakon toga dobijaju detaljnu informaciju o tačnim odgovorima, greškama, kao i o celokupnom uspehu na testu. Postignuće na testu izraženo je u procentima tako da polaznici mogu sa lakoćom da prate svoje napredovanje.

Veoma ja važno još jednom naglasiti da od ovakvog metoda rada korist imaju polaznici koji dolaze spremni na časove. Ukoliko to nije slučaj ili ukoliko je lekcija samo pročitana oni neće biti u stanju da ocene šta se u određenom pitanju od njih traži, u čemu je suština postavljenog pitanja, niti će moći da prate vlastito napredovanje.

Ovako koncipiranim kursom polaznici se kontinuirano mesecima spremaju za prijemni ispit prelazeći manje celine. Na taj način im je obezbeđeno dovoljno vremena da se pripreme, a ukoliko kontinuirano i vredno rade omogućeno im je da steknu temeljno znanje. S obzirom na to da je svaki čas osmišljen kao provera znanja, kao i da posledjni časovi u potpunosti simuliraju situaciju testiranja na prijemnom ispitu, u velikoj meri se redukuje trema koja obično prati izlazak na prijemni.

PREDAVAČI

dr IVANA STEPANOVIĆ

Studije na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta završila 1997 godine sa prosečnom ocenom 9,72, kao najbolji student generacije.Diplomski rad iz oblasti razvojne psihologije odbranila je kod profesora dr Ivana Ivića sa ocenom deset.Od 1994. do 1998. godine radila je kao demonstrator na Katedri za razvojnu psihologiju. Iste godine je postala saradnik Laboratorije za razvojnu psihologiju.

Krajem 1997. godine zaposlila se na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta kao istraživač saradnik. Na postdiplomskim studijama na Katedri za psihologiju na Filozofskom fakultetu u u Beogradu na smeru Razvojna psihologija položila je sve ispite sa prosečnom ocenom 10.Magistrirala je 2003. godine iz oblasti razvojne psihologije sa temom Formalne operacije i porodični kontekst njihovog razvoja kod mentora Prof.dr Ivana Ivića. Doktorirala je 2010. godine kod mentora dr Aleksandra Baucala sa temom iz oblasti razvojne psihologije Uloga asimetrične vršnjačke interakcije u razvoju formalno-operacionalnog mišljenja.

Bavi se istraživanjima u oblasti razvojne psihologije, posebno u oblasti kognitivnog razvoja u periodu adolescencije.Radila je na brojnim domaćim i medjunarodnim istraživačkim projektima i učestvovala na relevantnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.Objavila je jednu knjigu i brojne naučne radove u domaćim i stranim časopisima, kao i poglavlja u domaćim i stranim monografjijama.

Od 2005. godine član je medjunarodnog udruženja za socio-kulturna istraživanja ISCAR ( International Society for Cultural and Activity Research). Učestvovala je i predsedavala sekcijama kongresa ovog udruženja i recenzirala radove.

Asistent Ivane Stepanović je Jelena Igračev, dugogodišnji saradnik instituta za psihologiju u Beogradu.

Za sve fakultete gde se polaže psihologija, opšta informisanost

VIDEO